ТОМИСЛАВ КРСМАНОВИЋ

Ко jе Томислав Крсмановић

Томислав Крсмановић је писац и борац за људска права, председник Покрета за заштиту људских права.Завршио је Економски факултет у Београду( 1963), и пост-дипломске студије из истраживања друштва и тржишта при Католичком институту за високе комерцијалне студије (1969) у Бриселу, Белгија. Припремио је докторат из политичког маркетинга КРЕИРАЊЕ И ИЗМЕНА BRAND IMAGE ДРЖАВЕ У ПОЛИТИЧКОЈ ПРОПАГАНДИ ( који није одбранио услед повратка у земљу и прогона којима је био изложен). Живео је у политичком изгнанству у Брисeлу, Белгија од 1965 до 1971, и 1973 до 1974 године. Био запослен при Социјалистичкој партији Белгије ( 1970-1971). Марта 1970 године је био предложен за председника Удружења Југословена у Белгији ( што је одбио).од стране конзула при амбасади СФРЈ у Бриселу Жарка Милутиновића. Јуна 1975 године је у Београду био ухапшен због вербалног деликта, и од тада је против њега покренут вишедеценијски кафкијански процес, укључујући хапшења, злоупотребу психијатрије у политичке сврхе, суђења, истеривања из радног односа и друге репресалије и сметње у различитим областима живота, које су чињене политички неподобним лицима.

Зато што се супротставио репресији, оснивајући 1 марта 1975 године. први југословенски одбор за заштиту људских права Директна акција за самозаштиту и због обраћања председнику Титу,.био је 21 јуна 1975.године насилно и по казни смештен у психијатријску болницу Он је тада био судски проглашн за неурачунљивог душевног болесника и искључен из јавних наступа

Од тада почиње његова борба и окупљање дисидената и бораца за људска права. 30 априла 1981 године је покренуо Акцију за борбу против злоупотребе психијатрије у политичке сврхе. 1986 године је основао Комитет за заштиту људских права.У времену 1980-1990 покренуо више петиција потписиваних од великог броја грађана, окупљао борце за људска права и дисиденте, подржавао жртве кршења њихових права, сарађивао са различитим одборима и групама дисидената из ондашње СФРЈ, пре свега са одборима за људска права САНУ и Удружења књижевника Србије. Организовао јавне трибине и протесте. Јануара 1986 године заједно са Костом Чавошким проследио Одбору САНУ за одбрану слободе мисли и изражавања податке за око 24 случаја жртава злоупотребе психијатрије у политичке сврхе из целе Југославије. Исте податке је почетком 1980-их проследио и књижевници Биљани Јовановић , борцу против злоупотребе психијатрије, кћерки познатог министра, политичког страдалника Батрића Јовановића, која је основала одбор за људска права при УКС-Удружењу књижевника Србије. После чега су одбор САНУ и УКС ставили на дневни ред питање ових злоупотреба у СФР Југославији, која због тога замало била искључена из Светске асоцијације психијатрије. Крајем 1980-их основао два удружења, подстанара, а почетком 1990-их година на масовном митингу на Тргу Републике у Београду по први пут обзнанио да је поредак запленио девизну штедњу, наводно ради одбране земље, уствари која је била од тајкуна присвојена и изнета на Кипар. Био члан Одбора против злоупотребе психијатрије АНАТОЛИЈ КОРЈАГИН ( 1988-1990), основао масовну организацију Покрет за заштиту људских права, септембра 1990 године Покрет за заштиту људских права је био међу првим регистрован као политичка странка ( сада НВО), чији је он председник до данашњих дана. Био кандидат за председника Србије, касније све до 1997.године и за народног посланика, на неравноправним изборима 1990 Уређивао је лист ЉУДСКА ПРАВА( издат у неколико наврата). Априла 2000 године полиција је запленила целокупну страначку и личну архиву, све што је Крсмановић стварао целог живота, укључујући и рукописе његових 20 необјављених романа, од тада води маратонски судски спор да му се одузето врати. Ставио на дневни ред злоупотребу психијатрије у политичке сврхе, ванправне инструменте политичке репресије, заплену девизне штедње-организовао неколико митинга оштећених девизних штедиша почетком 1990-их година, ставио у жижу јавног интереса положај људских права, радио на удруживању бораца за људска права. Све до данашњих дана пружао подршку жртвама кршења права, публикује анализе, књиге, наступа на јавним трибинама широм земље, и све се више посвећује писању књига.

Од 1994.године води маратонски судски спор за накнаду штете, а од 2000.године се суди да му се врати одузета архива и рукописи 20 необјављених књига.

Од 2004 до данашањих дана радио на развоју туризма у завичају на Др ини, у општини Љубовија, западна Србија.

У своме дугом веку се бавио науком. Последњих година, што је приказано у његовој аутобиографској књизи, је представио његов модел опстанка Србије, који је добио подршку од еминетних светских мислиоца..

Сада пише аутобиографске романе који побуђују необичну знатижељу јавности, чији су јунаци аутентичне личности, преко хиљаду ликова са пуним именима и презименима, догађаји су стварни.

Добитник је међународног признања ISIL Bruce Evoy Memorial Award, u Копенхагену 22 март 1999 године, неколико признања у писаној форми добијеих од Amnesty International, London, UNESCO-Pариз, Светска асоцијација психијатрије, Америчка асоцијација психијатрије.

Од лудачке кошуље -до одрживог модела опстанка Србије и Балкана