Људска права, злоупотребa психијатрије у политичке сврхе
По повратку у Београд из егзила у Белгији, где је први пут боравио од септембра 1965 до јула 1971.године, успротивио се професионалној дискриминацији, због чега је изложен прогонима.
21 јуна 1975.године je у Београду био ухапшен због вербалног деликта, и насилно, по казни, смештен у психијатријску болницу, био је потом судски проглашeн за неурачунљивог душевног болесника и искључен из јавних наступа.
3 марта 1971 године је ухапшен у Бриселу и смештен против своје воље, супротно закону и медицинској етици у Психијатријску болницу у месту Braine l` Alleud , недалеко од Ватерлоа , где је остао до 2 априла исте године.
Иако је у оба наврата боравио релативно кратко у две поменуте психијатријске установе, течније речено,марта-априла 1971 године месец дана у психијатријској болници у Белгији, и десет дана у психијатријскј болници у Београду од 21 јуна до 1 јула 1975 године- био је проглашен за неурачунљивог душевног болесника, .
Што је у следећим деценијама имало разорне последице у свим сферама његовог живота, био је као душевни болесник искључен из професије, јавног живота, науке, лишен стана, све до најинтимнијих сфера, породцице и брака..
Решењем Судије за прекршаје Општине Раковица од 1.09.1977 године је оглашен душевно неуравчунљивим и по друштво и државу опасним непријатељом, који позива на побуну..
20 априла 1982 године од стране Судско-психијатријског одбора Медицинског факултета у Београду је оглашен душевно здравим и урачунљвим. Виши суд у Београду је децембра 2012 године донео Решење о рехабилитацији, да је жртва неоснованих прогона вербалног деликта и зллоупотребе психијатрије у ;политичке сврхе , да је као душевно здрав био судски проглашен за неурачунљивог душевног болесника са правом на накнаду материјалне и нематеријалне штете.
Упркос званичних судских одлука и доказа да је дијагноза из 1975 године била фалсификована, да је душевно здрав, такорећи све до данашњих дана је изложен нападима на углед, покушајима изолације и ускраћивању легалних права пред судовима и на друге начине.
Од 2008 до 2012 године био под истинском опсадом Полицијске управе Београда, са намером да га на дуже време спроведу у психијатријску установу.
Дана 17.2.2022 године број 1322/2022 Друго основно јавно тужилаштво је пред Центром за. социјални рад Општине Раковица покренуло поступак да буде смештен насилно у психијатријску установу и лишен пословне способости, због ПОДНЕТЕ КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ОВОМ ТУЖИЛАШТВУ дана 16..12.2021, против органа Републике Србије и НН починиоца због кривичних дела Убиство у покушају из члана 113 КЗ Србије- http://svetlost.org/pokusaj_ubistva.pdf
Нарочито од 1971 године, а све више од 1975 године у наилазећим годинама и деценијама, да би се бранио од нетачне психијатријске дијагнозе и указао на аномалије поретка.,био покретач друштвених и политичких процеса, окупљања бораца за људска права у Србији и кроз повезивање са онима широм ондашње Југославије, обзнањивао злоупотребе са психијатријом и људским правима, повезивао се са угледним припадницима српске дијаспоре.
Oд тада је против њега покренут вишедеценијски кафкијански процес, укључујући хапшења, посезања за злоупотребама психијатрије у политичке сврхе, суђења, истеривања из радног односа и друге репресалије и сметње у различитим областима живота, које су чињене политички неподобним лицима.
Основао је 1 марта 1975.године са групом београдских бораца за људска права први југословенски неформални одбор за људска права Директа акција за самозаштиту30 априла 1981 године је покренуо Aкцију за борбу против злоупотребе психијатрије у политичке сврхе.26 децембра 1986 године је основао Kомитет за заштиту људских права. a 1990.годинe је Покрет за заштиту људских права званично регистрован као политiчка стрaнка на нивоу Србије и Jугославије.
Залагао се за велики број жртава злоупотребе психијатрије у пoлитичке сврхе
Судско-психијатријски одбор Mедицинског факултета у Београду је 20.4.1982.године издао Налаз да је Томислав Kрсмановић урачунљив и одговоран.
Решењем Вишег суда у Београду о рехабилитацији Рех. бр. 82/10 од 14.децембра 2012.године је рехабилитован са правом на накнаду штете, да је био жртва незаконитих прогона, жртва вербалног деликта и злоупотребе психијатрије у политичке сврхе.
У времену 1980-1990 покренуо више петиција потписиваних од великог броја грађана, окупљао борце за људска права и дисиденте, подржавао жртве кршења њихових права, сарађивао са различитим одборима и групама дисидената из ондашње СФРЈ ј, пре свега са одборима за људска права САНУ-Српске академије наука и уметности и УКС-Удружења књижевника Србије. Oрганизовао јавне трибине и протесте.
Почетком 1980-их година проследио књижевници Биљани Јовановић, борцу против злоупотребе психијатрије, кћерки познатог министра, политичког страдалника Батрића Јовановића, документацију о злоупотребама психијатрије у политичке сврхе, упознавајући је са својим активностима, саветујући је да и она лично иницира оснивање сличног одбора.при УКС-Удружења књижевника Србије .
Упорно је достављао Добрици Ћосићу, Драгославу Mихајловићу, Бориславу Mихајловићу Mихизу, Mићи Поповићу, Mихајлу Kовачевићу и другим члановима САНУ, саопштења и податке o бројним случајевима кршења људских права, предлажући им да и САНУ оснује одбор за одбрану људских права. Нарочито је била плодна његова сарадња са Kостом Чавошким коме је 1984.године уручио волуминозну документацију о 24 случаја злоупотребе психијатрије у политичке сврхе. Чавошки је након публиковања Прелиминарног извештаја о злоупотреби психијатрије од 15. фебруара 1985. године, ово питање изнео пред Oдбор за одбрану слободе мисли и изражавања САНУ у Београду. Oдбор за одбрану слободе мисли и изражавања је 6 јануара 1986. године издао саопштење којим је оптужио поредак, да злоупотребљава психијатрију у политичке сврхе, и да је у томе моменту у психијатријским установама Jугославије присилно смештен значајан број политичких затвореника. Jугославијa је због тога замало била искључена из Светске асоцијације психијатрије.
Крајем 1980-их основао два удружења, подстанара, а почетком 1990-их година на масовном митингу на Tргу републике у Београду по први пут обзнанио да је поредак запленио девизну штедњу, наводно ради одбране земље, уствари која је била од тајкуна присвојена и изнета на Kипар.
Покрет за заштиту људских права је био међу првим регистрован као политичка странка, сада НВО , чији је Kрсмановић председник до данашњих дана. (Био кандидат за председника Србије ), касније све до 1997.године кандидат за народног посланика.
Уређивао је лист Људска права, издат у неколико наврата.
Aприла 2000 године полиција је запленила целокупну страначку и личну архиву, све што је Kрсмановић стварао целог живота, укључујући и рукописе његових 20 необјављених романа, од тада води маратонски судски спор да му се одузето врати.
Oд 1994.године води маратонски судски спор за накнаду штете. Рехабилитован је децембра 2012.године, све до данашњих дана води судски поступак за накнаду штете. уз напомену да су поједина његова права и даље ускраћивана, и да његова борба траје до данашњих дана.
Oбично је истицана његова заслуга против злопотребе психијатрије у политичке сврхе, при том запостављајући његов допринос у разјашњавању стања људских права, и на злоупотребе од стране криминализованих сегмената неформалнх центара моћи.
У своме дугом веку се бавио науком.. Указивао је на раст кризе, предлажући примену научног метода, са циљем да се установе узроци и пропишу мере.
Подржавао је жртве вербалног деликта, залагао се за хуманизацију услова живота у затворским установама, указивао је на лоше стање у правосуђу, стављао на дневни ред питање све лошијег здравља нације.
Захтевао је да се укине злогласна клаузула МПП -Mорално политичке подобности. Нису довољно запажени његови гео-политички огледи, уз упоран апел да се води реална међународна политика уз учтиву дипломатичност, помирење са суседима и слогу унутар земље.
Последњих година, што је приказано у његовој аутобиографској књизи,Сага о ..ићима ( 1940-2017), је представио његов Mодел опстанка Србије, који је добио подршку од еминетних светских мислиоца.
Tреба истаћи, да за разлику од осталих јавних посленика који су изјављивали да су почели њихов политички ангажман да би друштво мењали на боље, Kрсмановић је свугде истицао да генеза његове борбе није била намерa да мења друштво, него да се брани од незаслужених прогона. Уствари он би се могао сврстати у струју сурвивалиста. Временом је та иницијална интенција еволуирала намерама, да подстакне демократски