Признања
-ISIL Bruce Evoy Memorial Award, u Копенхагену 22 март 1999 године, Статуа без новчаног износа -неколико признања у писаној форми добијеих од Amnesty International, London, UNESCO-Pариз, Светска асоцијација психијатрије, Америчка асоцијација психијатрије.
Развој Туризма На Дрини У Општини Љубовија
Будући да сам економиста, експерт за маркетинг, одличан познавалац завијутака и чари завичајне реке Дрине, и изузетних природних лепота овог дела Србије, знајући да је Дрина неоткривени драгуљ Европе, од априла 2004.године, све до данашњих дана сам улагао изузетан труд да онолико, колико могу, у границама мојих скромних могућности, промовишем ову необичну реку, и тако допринесем економској добробити родног краја.( томови 5 и 6).
Пропутовао сам доста света, и видео многе реке, али барем у Европи тако необичне и лепе реке нисам видео.
У подстицају развоју туризма на Дрини сам видео шансу одрживог економског развоја ове сиромашне општине.
Уз огроман вишегодишњи, скоро свакодневни труд, такорећи без икаквих средстава, примењујући моја знања из маркетинга, сам успео да у извесној, значајнијој мери, анимирам поједине туристичке сегменте у Београду и Србији Пронашао сам формулу јефтине, али ефикасне обраде тржишта, сегментација је једна од магичних полуга модерног маркетинга, њу сам ставио у први план.Треба прво, енергично и брзо, мотивисати, убедити.поједине сегменте- планинаре, спортисте, риболовце, пензионере, студенте, ђаке, направио сам списак познаника.
За мајстором гора плаче. Знање имање
Латио сам се слања емајл порука, телефона, понекад факса. Убеђивао сам их, причао о Дрини, слао фотографије, ценовнике, понекад се састајао са њима.
Кренуло је са посетама туриста у овај део Србије, чега раније није било у тој мери.
Овакав маколико био скроман почетни помак, сам успео да направим примењујући моја знања маркетинга. Наука је чудо. Она има кључ за све.
Био сам охрабрен постигнутим, свакодневно сам покретао све новије и новије акције.
Мој KNOW-HOW, лични пример и савети, су инспирисали локалне туристичке посленике да се потруде да ова регија сада започне да добија нови полет, видећи у туризму могућу одрживу шансу развоја.Стање духа је занимљив феномен, категорија склона необичним еволуцијама и променама.
Желим да истакнем, постојао је, као што сам поменуо, још један интиман, лични разлог, зашто сам се у јеку борбе за моја права, окренуо туризму.
Већ дуги низ година сам био потпуно неосновано оптуживан да сам “ непријатељ“, ` да политизирам“, ` да се острашћено бавим људским правима, “да блатим државу ван земље“.
Годинама, деценијама, сам се бранио од оваквих лажи и интрига. Дакле, окренуо сам се туризму и скоро у потпуности прекинуо моје активности људских права, да бих, између осталог, тако показао на делу, да ме политика и људска права не интересују, него да сада желим да се бавим туризмом. Желим да тај кључни аргумент моје одбране докажем, да им га ставим на увид: ЕВО, ЗАБОРАВЉАМ ЉУДСКА ПРАВА, БАВИМ СЕ ТУРИЗМОМ. Не сметам вам.
Надао сам се да ће ме деликвенти сада оставити на миру.
Нажалост, уместо попуштања притисака, наставиле су се подмукле сметње, подметања, саплитања. А што они који су то чинили, су покушавали да то лукаво укрију.
Интригарили су опет: Тражи накнаду штете, , тужи државу, држава је осиромашила, нема новца.
Тражим моје право на накнаду штете загарантовано Уставом и законом.
Шта има ту лоше?
Одавно ми је јасно да тим истинским саботерима не одговара да се удаљим од људских права и политике, они би хтели да ме и даље усмеравају у политику.
Још један ` манипулант“
Уместо да будем подржан у овој мојој оријентацији, уместо да надлежни државни органи увиде да су о мени ширене деценијама дезинформације и лажи, исти они који су унесрећивали моје блиске, и мене, су сада свим снагама наставили да опструирају мој труд уложен у развој туризма.
Политикологија је засебна наука, у свези је са социологијом, психологијом и психо социологијом, и другим друштвеним наукама У Бриселу сам припремао докорат из политичке пропаганде. Добро сам упамтио лекцију.Један демагог је устврдио, тако је писало у књизи на енглеском, коју сам позајмио из Библиотеке Слободног универзитета у Бриселу: нама су понекад важнији наши непријатељи, од наших пријатеља.
Одавно сам дошао до сазнања да сам њима, осионим бирократама у Београду “ манипулантима“, потребан само као “ непријатељ“`, што сам објашњавао у претходним поглављима и томовима ове саге. Да ме постварују у “учионицу“, да мојим примером застрашују друге, да виде како су злостављани и како пролазе “ непослушни бунтовни“, да их подучавају послушности, шта треба, а шта не треба чинити.
Да на моме примеру застрашују, и уче народ покорности.
Другим речима да на мени добијају радне задатке и привилегије, да тако праве каријере.
Ништа није вредело моје разјашњење, убеђивање, докази. Они би упорно и тврдоглаво настављали.
Разбеснелим криминализованим починиоцима је засметало моје окретање развоју туризма, осећали су се проваљеним.
Отуда желе да ме по сваку цену омету у томе.
Напомињем да су ме људи из Општине Љубовија увек подржавали.
Сметње су чинили они из укривених сегмената подземља.
Сметње у раду на развоју туризма у општини Љубовија, су се у овоме периоду огледале, пре свега кроз описана узнемиравања телефоном, искључивања и опструкције личног рачунара, блокаде телефона, кроз атаке асоцијалних особа, претње криминалаца и увреде преко телефона и интернета, претње смрћу, здрављу, настављале би се претходне судске неправде.
Уместо да се бавим турзимом, био сам принуђен да се такорећи свакодневно браним, да шаљем судске поднеске, обијам прагове адвокатских канцеларија, да уплаћујем судске таксе и плаћам за поправке компјутера, да губим време и енергију, да се излажем стресу.
Нажалост, било је преотимање туристичких група, интрига на терену, кварења послова, одбијања потенцијалних туриста .
Упркос свега, покренуо сам колико толико, туристички развој регије Дрине, европске реке лепотице. Радио сам на Дрини дуги низ година, разрадио сам донекле туристичке токове.
Признање ми одају и челници општине Љубовије, туристички посленици и становници ове регије.
Да ли тајкуни сада желе, када сам одрадио свој посао, да ме уклоне, да присвоје мој бесплатан вишегодишњи труд, да се они овде устоличе? Можда су на зелене букове спокоја и опуштања бацили око поједини српски“ успешни бизнисмени“? Можда планирају да они ступе у аранжамане са западним тур оператерима? Договарају се са Италијанима да саграде проточну хидроцентралу код Црнче, прича се о Дрини као највећем европском резервоару питке воде.
Исти они, који су ме за време Милошевића и Тита, сумњичили да сам “ антикомуниста“, “ симпатизер Запада“, сада су постали одани западни савезници. Али настављају по навици да манифестују ранију омразу. Постали су лукавији, сада прибегавају новим ујдурмама.
Нисам више “ агент ЦИА“. Хоће да докажу да је црно бело, и обратно, испадох да сам сада напрасно постао“српски интелектуалац који је сметња светском пројекту “ , “противник Запада“. “ заштитник Срба од стране завере“, “ Србенда“ .
Простачки су покварени, наивно упорно покушавају да ме подстакну да изрекнем неку политичку некоректност на рачун САД, мисле да ме тако лише подршке и разумевања Америке, а да себе представе као пријатеље Америке.
Да би ме могли лакше ускраћивати у мојим правима.
Чак су провидни лажљивци надојени отровном мржњом покушавали да шире вести да сам “ анти-семит“.У тому 1 је дато моје сведочење, био сам очевидац како су моји блиски за време Другог светског рата спашавали Јевреје и доводили их у забачено дринско село Узовницу , да их укрију од нациста. Моја разведена супруга је Јеврејка, мој живот је проткан искреним пријатељствима са Јеврејима ( томови 1-6).
Поган је отровна, задојена је тешко описивом демонском мржњом наношења најподмуклијих пакости према нашем народу.
Упркос интервенција у моју корист које су пристигле од утицајних политичара из Аме рике, они се о исте оглушују.! ,
У Другом светском рату, у мутним ратним околностима је тада поклано у Сребреници двадесетак сродника моје мајке. Брат моје мајке и брат мајке моје мајке, су убијени маљем у главу на Светог Саву 1942. сестра мајке моје мајке и њене две кћерке су убијене 1941 бомбама на Железничкој станици у Вишеграду. После Другог светског рата у новонасталој комунистичкој Југославији су се наставили, нови прогони сродника ( томови 1-6). Комунисти, бивши храбри партизани, али недовољно образовани, су били злоупотребљавани од истих оних сила које су вековима на Балкану, и не само њему, ширили опасне етничке заваде и крваве ратове. У комунистичкој Југославији су настали неспоразуми, који су се претворили у тензије између нација и вера, између различитих политичких опредељења. Моји сродници су поново пали под удар.
Таква држава је због лоше политике била осуђена на распад и ратове.
Упркос упозорења у вези мене из света, они настављају по старом.
Што дикла то навикла.
Non passaran. Од следећег лета 2018.године, још упорније настављам да доводим туристе на Дрину, и то не само у општину Љубовију у Србији, него и у оближњу општину Братунац преко Дрине, у Босни, одакле је моја покојна мајка. Обавио сам разговоре са председником општине Братунац Млађеновићем и председником Туристичке организације Братунца Лончаревићем.
Имам још неке друге привредне пројекте . Зар да наши млади остављају такву дивну и богату природу?
Уз подршку утицајних кругова ван земље. JOIN INSTEAD TO OPPOSE.. Тако ћемо победити деликвенте.
Ум царује, снага кладе ваља.
